Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
👍26
Барча яқинларга жўнатиб қўямиз
Обуна бўлинг
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
👍6
Media is too big
VIEW IN TELEGRAM
🐑Қу́йларнинг Грижа касаллигининг келиб чиқиш сабаблари ва даволаш усули.!
Барча чорвадор акаларга ҳам жўнатиб қўямиз
Обуна бўлинг👉 @agroolamuz
Барча чорвадор акаларга ҳам жўнатиб қўямиз
Обуна бўлинг
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
👍8
🌿 O‘simliklarda ozuqa moddalari yetishmasligini aniqlash 🌿
O‘simlik barglari sarg‘ayib yoki bukilib ketyaptimi? Bu ozuqa moddalarining yetishmasligidan darak berishi mumkin. Mana sizga qisqacha qo‘llanma:
1. Kalsiy (Ca): Yangi barglarda bukilish yoki uchlarining kuyishi.
2. Oltingugurt (S): Yangi barglarning bir xilda sarg‘ayishi.
3. Kaliy (K): Barg chetlari bo‘ylab sarg‘ayish.
4. Temir (Fe): Yuqori barglarda tomirlar orasidagi sarg‘ayish.
5. Marganes (Mn): Yuqori barglarda dog‘lar va o‘simlik to‘qimalarining shikastlanishi.
6. Rux (Zn): Yangi barglarda tomirlar orasida sarg‘ayish; shakli buzilgan barglar.
7. Mis (Cu): To‘q yashil, burishgan barglar; dog‘lar.
8. Bor (B): Yosh barglar qalin va mo‘rt bo‘lib qoladi; o‘sish susayadi.
9. Molibden (Mo): Eski barglarning sarg‘ayishi va shaklini o‘zgartirishi.
10. Azot (N): Eski barglarning uchidan boshlanib sarg‘ayishi.
11. Fosfor (P): Eski barglarda qizg‘ish yoki binafsha tusga kirish.
12. Magniy (Mg): Eski barglarda tomirlar orasida sarg‘ayish.
O‘simliklaringizni diqqat bilan kuzating va ularni sog‘lom o‘sishi uchun zarur bo‘lgan ozuqa moddalarini ta’minlang! 🌱
AGROLABORATORIYA-ILM BILAN
© Shovkat_Xoldorov
Bizni ijtimoiy tarmoqlarda kuzating👇
💬 Telegram| 💬 Facebook|
📷 Instagram| 📺 Youtobe|
Barcha do'st va yaqinlarga ham jo'natib qo'yamiz
Obuna bo'ling👉 @agroolamuz
O‘simlik barglari sarg‘ayib yoki bukilib ketyaptimi? Bu ozuqa moddalarining yetishmasligidan darak berishi mumkin. Mana sizga qisqacha qo‘llanma:
1. Kalsiy (Ca): Yangi barglarda bukilish yoki uchlarining kuyishi.
2. Oltingugurt (S): Yangi barglarning bir xilda sarg‘ayishi.
3. Kaliy (K): Barg chetlari bo‘ylab sarg‘ayish.
4. Temir (Fe): Yuqori barglarda tomirlar orasidagi sarg‘ayish.
5. Marganes (Mn): Yuqori barglarda dog‘lar va o‘simlik to‘qimalarining shikastlanishi.
6. Rux (Zn): Yangi barglarda tomirlar orasida sarg‘ayish; shakli buzilgan barglar.
7. Mis (Cu): To‘q yashil, burishgan barglar; dog‘lar.
8. Bor (B): Yosh barglar qalin va mo‘rt bo‘lib qoladi; o‘sish susayadi.
9. Molibden (Mo): Eski barglarning sarg‘ayishi va shaklini o‘zgartirishi.
10. Azot (N): Eski barglarning uchidan boshlanib sarg‘ayishi.
11. Fosfor (P): Eski barglarda qizg‘ish yoki binafsha tusga kirish.
12. Magniy (Mg): Eski barglarda tomirlar orasida sarg‘ayish.
O‘simliklaringizni diqqat bilan kuzating va ularni sog‘lom o‘sishi uchun zarur bo‘lgan ozuqa moddalarini ta’minlang! 🌱
AGROLABORATORIYA-ILM BILAN
Bizni ijtimoiy tarmoqlarda kuzating👇
Barcha do'st va yaqinlarga ham jo'natib qo'yamiz
Obuna bo'ling
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
👍5
🌾 Бир йиллик ва кўп йиллик бошоқли бегона ўтларга қарши юқори самарали гербицид!
Ғўза, пиёз, картошка, помидор, кунгабоқар экинларидаги бошоқли бегона ўтларга қарши курашда қўлланиладиган ўзига хос ва юқори самарали гербицид. Бегона ўтларнинг нафақат ер усти қисмини, балки илдиз тизимини ҳам йўқотади. Экиннинг ривожланиш босқичлари ва об-ҳаво шароитларидан қатъий назар, самарали натижа кўрсатади. Ёпиштирувчи моддаларни қўшиб қўллаш талаб этилмайди.
40 дан ортиқ турдаги бир йиллик ва кўп йиллик бошоқли бегона ўтларни самарали назорат қилади. Таъсирининг яққол белгилари ишловдан 3-5 кундан сўнг ўсимликнинг ўсув органларининг ранги ўзгариши билан кўзга ташланади. Бошоқли бегона ўтларнинг бутунлай нобуд бўлиши 7-20 кун давомида содир бўлади.
Мурожаат учун:
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
👍3
Токнинг антракноз касаллиги
Ток баргларида қизғиш кулрангга ўхшаш ёки тўқ қўнғир рангли ҳар хил шаклдаги доғлар пайдо бўлиши “антракноз” касаллигининг аломатларидир. Қолаверса, барглар тешик ҳолатга келади ва тўкилиб кетади. Кейинчалик бундай доғлар ўрнида эгри бугри яралар пайдо бўлади. Яраларнинг четларида бўртмалар пайдо бўлиб доғлар қораяди. Касалликнинг кучайиши билан новдалар кўмирдек қорайиб кетади. Касалланган новдалар қийшайиб мўрт ҳолатига келади. Шамол таъсирида синиб кетади. Барглар кичиклашади ва қурийди. Касалланган баргларни четларида тўқ қўнғир ҳошия; билан ўралган кул ранг доғлар ҳосил бўлади. Барг япроғининг шикастланган тўқимаси парчаланиб тўкилади. Касаллик асосан чуқурлик, намлик кўп ерларда, дарё қирғоқларида, ер ости сувлари яқин жойларда, токлар қалин экилган ҳолатларда...
👍 Давоми бу ерда👉 https://agro-olam.uz/antraknoz-2
⚡️ Энг яхши агро тавсия📖 , фойдали видео📹 ва китоблар📚 агрооламда
Барча дўст ва яқинларга ҳам жўнатиб қўямиз✔️
Обуна бўлинг👉 @agroolamuz
Ток баргларида қизғиш кулрангга ўхшаш ёки тўқ қўнғир рангли ҳар хил шаклдаги доғлар пайдо бўлиши “антракноз” касаллигининг аломатларидир. Қолаверса, барглар тешик ҳолатга келади ва тўкилиб кетади. Кейинчалик бундай доғлар ўрнида эгри бугри яралар пайдо бўлади. Яраларнинг четларида бўртмалар пайдо бўлиб доғлар қораяди. Касалликнинг кучайиши билан новдалар кўмирдек қорайиб кетади. Касалланган новдалар қийшайиб мўрт ҳолатига келади. Шамол таъсирида синиб кетади. Барглар кичиклашади ва қурийди. Касалланган баргларни четларида тўқ қўнғир ҳошия; билан ўралган кул ранг доғлар ҳосил бўлади. Барг япроғининг шикастланган тўқимаси парчаланиб тўкилади. Касаллик асосан чуқурлик, намлик кўп ерларда, дарё қирғоқларида, ер ости сувлари яқин жойларда, токлар қалин экилган ҳолатларда...
Барча дўст ва яқинларга ҳам жўнатиб қўямиз
Обуна бўлинг
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
👍3
Кўсак қурти (Heliothis armigera Hb). Ғўзанинг гули, шонаси ва кўсакларни зарарлайди. Капалакларни олдинги қанотлари сарғиш кул-ранг тусда бўлиб, баъзан қизғиш қўнғир ёки пушти, ёхуд кўкиш рангда товланиб туради. Қуртларини танаси оч яшил, кўкиш сарғиш рангдан тортиб, қорамтир ранггача бўлади. Танасининг ёнлари бўйлаб тўлқинсимон чизиқлар ўтади. Капалаклари апрел ойида учунчи ўн кунлигида ёки май ойининг биринчи ўн кунликларида уча бошлайди. Ҳар бир ўсимлик ўсув нуқтасига, шона, гул, гул олди баргчасига биттадан, баъзан икки-учтадан тухум қўяди. Тухумлари гумбазсимон шаклда бўлади. Ҳаёти давомида ўртача 600 тадан 2000 тагача тухум қўяди. Ҳаво ҳароратига қараб тухуми 2-12 кун, қурти эса 3-22 кун ривожланади, бу вақтда у 6 ёшни ўтайди. Бир йилда 3-4 тагача баъзан 5 мартагача авлод беради.
Кўсак қуртига қарши кураш чоралари:
Агротехник тадбирлар. Ерни кузги чуқур шудгорлаш, зарарланадиган экинларни бир-биридан узоқроқ жойлаштириш, ғўза қатор ораларига ишлов бериш, чеканкада ўсимликнинг ўсиш нуқатасини фартукларга йиғиб четга олиб чиқариб кўмиб ташлаш; ғўзани ортиқча суғориб ғовлашига йўл қўймаслик.
Биологик усул: ҳар 2 гектар ғўза майдонига 1 тадан феромон тутқич ўрнатиш ва 1 та тутқичга бир кечада 2-3 та гача капалак тушганда 3-4 кун оралатиб 3 марта трихограмма тухумхўридан ҳар гектарига 1 граммдан 400 та нуқтага зараркунанданинг ҳар бир авлодига қарши чиқариш. Кўсак қуртининг ўрта ва катта ёшдаги қуртиларига қарши бракон энтомофагидан 1:20; 1:10; 1:5 нисбатларда зараркунанданинг ҳар авлодига қарши 3 мартадан 4-5 кун оралаб 10х10м схемада чиқариш. Кўсак қуртининг кичик ёшдаги қуртларига ва тухумига қарши олтинкўз энтомофагининг 3-4 кунлик тухумидан гектарига 500 тадан 1500 тагача чиқариш ҳам яхши самара беради.
Биопрепаратлар билан ишлов: Bacillus thuringiensis var.thuringiensis, БА–3000 ЕА/мл штампли препаратларни Ўсимликнинг ўсув даврида, 1–3 ёшдаги қуртларга қарши 5–6 кун оралатиб 2/литрдан/га 2 марта пуркалади. Вирус полиэдрлари, Штамм ХС–17 (ВИРИН ХСК, суюқ. БФ 5×109 полиэдр/ мл ), Ғўза тунлами вируси, титри 1×10 9 спора/мл., (ВИРИН ХСУ сус.к. 0,2л/га) штампли препаратларини Ўсимликнинг ўсув даврида, 1–3 ёшдаги қуртларга қарши 5–6 кун оралатиб 2 марта пуркалади.
Кимёвий усул: кўсак қуртининг миқдори ҳар 100 та ўсимликка 8-10 та (ИЗММ) ёш қуртлари тўғри келганда фойдали ҳашаротларга кам зарарли ёки танлаб таъсир этувчи индоксакарб (АВАУНТ 15% к.э. - 0,45 л/га, АГРО-ВАУНТ 30% в.д.г. 0,25-0,3 л/га), Хлорантранилипрол 200 г/л асосли (Кораген 20% 0,2-0,3л/га), Эмамектин бензоат асосли, (ПРОКЛЭЙМ 5% в.д.г. 0,3-0,5 кг/га., АГРО-ПРОКЛАИМ 10% с.д.г. 0,2 кг/га,), Эмамектин бензоат 50 г/кг +люфенурон 400 г/л асосли (АГРО-ПРОКЛАИМ ДУО 45% с.д.г. 0,2 л/га) препаратлар тавсия этилади.
https://t.me/+84f4bsQYdkU0ZThi
Кўсак қуртига қарши кураш чоралари:
Агротехник тадбирлар. Ерни кузги чуқур шудгорлаш, зарарланадиган экинларни бир-биридан узоқроқ жойлаштириш, ғўза қатор ораларига ишлов бериш, чеканкада ўсимликнинг ўсиш нуқатасини фартукларга йиғиб четга олиб чиқариб кўмиб ташлаш; ғўзани ортиқча суғориб ғовлашига йўл қўймаслик.
Биологик усул: ҳар 2 гектар ғўза майдонига 1 тадан феромон тутқич ўрнатиш ва 1 та тутқичга бир кечада 2-3 та гача капалак тушганда 3-4 кун оралатиб 3 марта трихограмма тухумхўридан ҳар гектарига 1 граммдан 400 та нуқтага зараркунанданинг ҳар бир авлодига қарши чиқариш. Кўсак қуртининг ўрта ва катта ёшдаги қуртиларига қарши бракон энтомофагидан 1:20; 1:10; 1:5 нисбатларда зараркунанданинг ҳар авлодига қарши 3 мартадан 4-5 кун оралаб 10х10м схемада чиқариш. Кўсак қуртининг кичик ёшдаги қуртларига ва тухумига қарши олтинкўз энтомофагининг 3-4 кунлик тухумидан гектарига 500 тадан 1500 тагача чиқариш ҳам яхши самара беради.
Биопрепаратлар билан ишлов: Bacillus thuringiensis var.thuringiensis, БА–3000 ЕА/мл штампли препаратларни Ўсимликнинг ўсув даврида, 1–3 ёшдаги қуртларга қарши 5–6 кун оралатиб 2/литрдан/га 2 марта пуркалади. Вирус полиэдрлари, Штамм ХС–17 (ВИРИН ХСК, суюқ. БФ 5×109 полиэдр/ мл ), Ғўза тунлами вируси, титри 1×10 9 спора/мл., (ВИРИН ХСУ сус.к. 0,2л/га) штампли препаратларини Ўсимликнинг ўсув даврида, 1–3 ёшдаги қуртларга қарши 5–6 кун оралатиб 2 марта пуркалади.
Кимёвий усул: кўсак қуртининг миқдори ҳар 100 та ўсимликка 8-10 та (ИЗММ) ёш қуртлари тўғри келганда фойдали ҳашаротларга кам зарарли ёки танлаб таъсир этувчи индоксакарб (АВАУНТ 15% к.э. - 0,45 л/га, АГРО-ВАУНТ 30% в.д.г. 0,25-0,3 л/га), Хлорантранилипрол 200 г/л асосли (Кораген 20% 0,2-0,3л/га), Эмамектин бензоат асосли, (ПРОКЛЭЙМ 5% в.д.г. 0,3-0,5 кг/га., АГРО-ПРОКЛАИМ 10% с.д.г. 0,2 кг/га,), Эмамектин бензоат 50 г/кг +люфенурон 400 г/л асосли (АГРО-ПРОКЛАИМ ДУО 45% с.д.г. 0,2 л/га) препаратлар тавсия этилади.
https://t.me/+84f4bsQYdkU0ZThi
Telegram
PAXTA va G'ALLA Tavsiya🌱🌱
https://t.me/+84f4bsQYdkU0ZThi
👍3
#Қонунчиликдаги_янгиликлар
🔰 Низом Маъмурий жавобгарлик тўғрисидаги кодекс 74-моддасининг 2-қисмида назарда тутилган маъмурий ҳуқуқбузарликларга нисбатан татбиқ этилади.
✔️ Шахслар ҳуқуқбузарликни видеотехника воситалари орқали қайд этиб, 48 соатда Сув хўжалиги вазирлиги ҳузуридаги Сув хўжалиги объектлари хавфсизлигини ва сувдан фойдаланишни назорат қилиш инспекциясига (Инспекция) "v-nadzor.gov .uz" веб-сайти орқали юборади.
📝 Фото ва видеоматериалларда қуйидагилар акс эттирилиши лозим:
🔹 содир этилган ҳуқуқбузарлик;
🔹 ҳуқуқбузарлик содир этган шахс тўғрисидаги маълумотлар (агар мавжуд бўлса);
🔹 ҳуқуқбузарлик содир этилган манзил, аниқланган сана ва вақт.
⏱️ Қоида тариқасида, фото ва видеоматериалларнинг давомийлиги 120 сониядан ошмаслиги лозим.
✔️ Фото ва видеоматериаллар 10 кун муддатда Инспекциянинг масъул ходими томонидан кўриб чиқилади.
📃 Ҳуқуқбузарлик 1-маротаба содир этилган бўлса, ҳуқуқбузарга сувдан фойдаланиш ва сув истеъмоли тартиби (қоидалари) такроран бузилишининг олдини олишга қаратилган тавсиялар юборилади.
⛔️ Маъмурий жазо чораси қўлланганидан кейин 1 йил давомида ҳуқуқбузарлик такроран содир этилган тақдирда, Маъмурий жавобгарлик тўғрисидаги кодексининг тегишли моддаларида назарда тутилган миқдорларда жарима солишга сабаб бўлади.
💸 Фото ва видеоматериалларни юборган шахслар ҳуқуқбузардан ундирилган жарима ҳисобидан БҲМнинг 25 фоизи миқдорида пул мукофоти билан рағбатлантирилади.
☑️ Рағбатлантириш жарима ундирилган кундан бошлаб 15 кун муддатда амалга оширилади
©
Барча дўст ва яқинларга ҳам улашинг,😊 АГРО ОЛАМ'га обуна бўлиб бизни кузатишда давом этинг‼️
Обуна бўлинг👉 @agroolamuz 😊 😎
Ҳукумат қарори (352-сон, 07.06.2025 й.) билан “Жисмоний шахслар томонидан қайд этилган сув хўжалиги соҳасидаги ҳуқуқбузарликлар тўғрисидаги фотосуратлар ва (ёки) видеоёзувларни қабул қилиш, кўриб чиқиш ҳамда уларни тақдим этган шахсларни рағбатлантириш тартиби ҳақида”ги низом тасдиқланди.❗️ Сув хўжалиги соҳасидаги ҳуқуқбузарликлар тўғрисидаги видеоматериалларни юборган шахслар рағбатлантирилади
🔰 Низом Маъмурий жавобгарлик тўғрисидаги кодекс 74-моддасининг 2-қисмида назарда тутилган маъмурий ҳуқуқбузарликларга нисбатан татбиқ этилади.
✔️ Шахслар ҳуқуқбузарликни видеотехника воситалари орқали қайд этиб, 48 соатда Сув хўжалиги вазирлиги ҳузуридаги Сув хўжалиги объектлари хавфсизлигини ва сувдан фойдаланишни назорат қилиш инспекциясига (Инспекция) "v-nadzor.gov .uz" веб-сайти орқали юборади.
📝 Фото ва видеоматериалларда қуйидагилар акс эттирилиши лозим:
🔹 содир этилган ҳуқуқбузарлик;
🔹 ҳуқуқбузарлик содир этган шахс тўғрисидаги маълумотлар (агар мавжуд бўлса);
🔹 ҳуқуқбузарлик содир этилган манзил, аниқланган сана ва вақт.
⏱️ Қоида тариқасида, фото ва видеоматериалларнинг давомийлиги 120 сониядан ошмаслиги лозим.
✔️ Фото ва видеоматериаллар 10 кун муддатда Инспекциянинг масъул ходими томонидан кўриб чиқилади.
📃 Ҳуқуқбузарлик 1-маротаба содир этилган бўлса, ҳуқуқбузарга сувдан фойдаланиш ва сув истеъмоли тартиби (қоидалари) такроран бузилишининг олдини олишга қаратилган тавсиялар юборилади.
⛔️ Маъмурий жазо чораси қўлланганидан кейин 1 йил давомида ҳуқуқбузарлик такроран содир этилган тақдирда, Маъмурий жавобгарлик тўғрисидаги кодексининг тегишли моддаларида назарда тутилган миқдорларда жарима солишга сабаб бўлади.
💸 Фото ва видеоматериалларни юборган шахслар ҳуқуқбузардан ундирилган жарима ҳисобидан БҲМнинг 25 фоизи миқдорида пул мукофоти билан рағбатлантирилади.
☑️ Рағбатлантириш жарима ундирилган кундан бошлаб 15 кун муддатда амалга оширилади
©
https://t.me/huquqiyaxborot/18122
Барча дўст ва яқинларга ҳам улашинг,
Обуна бўлинг
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
👍4
Media is too big
VIEW IN TELEGRAM
#Шоли_2024 🇺🇿🌟
#РЕСУРСТЕЖАМКОР__АГРОтехнологиялар
📌 Хоразм вилояти,
Гурлан тумани.
✅ 🌾 Шолидаги тажриба!
📆 13 сентябрь 2024 й.
«ONE MAXIMUM MATION» МЧЖ Сизни эътиборингизга:
— "Fitovak+complex",
— "Immunoaktiv",
— "Bloom",
— "К2"
препаратлари ва
— "Duo Duet"
икки компонентлик комплекс ўғитларини тавсия қилади.
🏪 Харид қилиш
Тошкент шахри:
📞 903309669
📞 974018822
🇺🇿@FitovakTabiiyDehqonchilik
#РЕСУРСТЕЖАМКОР__АГРОтехнологиялар
Гурлан тумани.
«ONE MAXIMUM MATION» МЧЖ Сизни эътиборингизга:
— "Fitovak+complex",
— "Immunoaktiv",
— "Bloom",
— "К2"
препаратлари ва
— "Duo Duet"
икки компонентлик комплекс ўғитларини тавсия қилади.
Тошкент шахри:
🇺🇿@FitovakTabiiyDehqonchilik
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
👍4
Media is too big
VIEW IN TELEGRAM
©AKIS - Respublika agroxizmatlar markazi
Barcha do'st va yaqinlarga ham jo'natib qo'yamiz
Obuna bo'ling
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
👍4
🇺🇿🧅 Ўзбекистонда пиёз бир ойда 40% арзонлашди, лекин нархлар ҳали ҳам ўтган йилга нисбатан уч баробар қиммат
Ўзбекистонда янги ҳосил пиёзи нархлари май ойининг иккинчи ўн кунлигидан бошлаб пасая бошлади ва сўнгги ҳафтада ҳам тушишда давом этди. Бир ой ичида пиёзнинг улгуржи нархлари 40% га арзонлашди. Бу ички бозорда янги ҳосил пиёз таклифининг ошгани билан изоҳланади.
EastFruit мутахассисларининг таъкидлашича, нархлар ўтган йилнинг шу даврига нисбатан ҳали ҳам уч баробар юқори бўлиб қолмоқда. Бозор иштирокчилари тахминига кўра, август ойигача пиёз нархлари ўтган йилги даражадан анча юқори бўлиб қолади.
EastFruit нарх мониторингига кўра, 2025 йил 9 майдан 6 июнгача янги ҳосил пиёзининг ўртача улгуржи нархи 1 кг учун 5000 сўмдан 3000 сўмгача (яъни $0,39 дан $0,23 гача) тушган.
VESAGRO компанияси раҳбари Урмонали Усмонов фикрича, келаси ҳафталарда нархлар ўтган йилги даражаларга тушиб кетишини кутмаслик керак:
Унинг сўзларига кўра, пиёз нархларида сезиларли тушишни август ойида — 2024 йил ноябрь–декабрда экилган ҳосил оммавий терими бошланганда кутиш мумкин. Чунки ушбу пиёз учун ажратилган майдонлар 2023 йилдаги даражада сақланиб қолган.
Барча дўст ва яқинларга ҳам улашинг, қишлоқ хўжалигига қизиқсангиз албатта😊 АГРО ОЛАМ'га обуна бўлиб бизни кузатишда давом этинг‼️
Обуна бўлинг👉 @agroolamuz 😊 😎
Ўзбекистонда янги ҳосил пиёзи нархлари май ойининг иккинчи ўн кунлигидан бошлаб пасая бошлади ва сўнгги ҳафтада ҳам тушишда давом этди. Бир ой ичида пиёзнинг улгуржи нархлари 40% га арзонлашди. Бу ички бозорда янги ҳосил пиёз таклифининг ошгани билан изоҳланади.
EastFruit мутахассисларининг таъкидлашича, нархлар ўтган йилнинг шу даврига нисбатан ҳали ҳам уч баробар юқори бўлиб қолмоқда. Бозор иштирокчилари тахминига кўра, август ойигача пиёз нархлари ўтган йилги даражадан анча юқори бўлиб қолади.
EastFruit нарх мониторингига кўра, 2025 йил 9 майдан 6 июнгача янги ҳосил пиёзининг ўртача улгуржи нархи 1 кг учун 5000 сўмдан 3000 сўмгача (яъни $0,39 дан $0,23 гача) тушган.
VESAGRO компанияси раҳбари Урмонали Усмонов фикрича, келаси ҳафталарда нархлар ўтган йилги даражаларга тушиб кетишини кутмаслик керак:
«Одатда май–июн ойлари — Ўзбекистонда пиёз нархлари тушиши ва барқарорлашуви даври. Бу вақтда мамлакатнинг жанубий ҳудудларида август-сентябрда экилган ўрта ва кеч пишар навларнинг, ҳамда марказий ва шимолий ҳудудларда эрта ва ўрта пишар навларнинг ҳосили йиғила бошлайди.
Бироқ шуни инобатга олиш керакки, жорий йил апрель-июн ойларида етилишга мўлжалланган пиёз экиш майдонлари ўтган йилга нисбатан 30–40% га камайган. Бу ички бозорда пиёз таклифи чекланган бўлишига олиб келади ва нархларни сақлаб қолади», — дейди мутахассис.
Унинг сўзларига кўра, пиёз нархларида сезиларли тушишни август ойида — 2024 йил ноябрь–декабрда экилган ҳосил оммавий терими бошланганда кутиш мумкин. Чунки ушбу пиёз учун ажратилган майдонлар 2023 йилдаги даражада сақланиб қолган.
Барча дўст ва яқинларга ҳам улашинг, қишлоқ хўжалигига қизиқсангиз албатта
Обуна бўлинг
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
👍5
Media is too big
VIEW IN TELEGRAM
Чивин ва пашшаларга қарши курашиш бўйича фойдали мастеркласс
Қишлоқ хўжалигига қизиқсангиз албатта😊 АГРО ОЛАМ'га обуна бўлиб бизни кузатишда давом этинг‼️
Обуна бўлинг👉 @agroolamuz 😊 😎
Қишлоқ хўжалигига қизиқсангиз албатта
Обуна бўлинг
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
👍20
Эсизгина шунча меҳнат, на илож тепадаги шуни хоҳлаган экан бандасини қўлидан ҳеч нарса келмайди
Кечаги дўл ҳодисасидан зарар кўрган деҳқон акаларимизга сабр тилаб қоламиз
Барча дўст ва яқинларга ҳам жўнатиб қўямиз
Обуна бўлинг👉 @agroolamuz
Кечаги дўл ҳодисасидан зарар кўрган деҳқон акаларимизга сабр тилаб қоламиз
Барча дўст ва яқинларга ҳам жўнатиб қўямиз
Обуна бўлинг
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
😱15
Media is too big
VIEW IN TELEGRAM
Қўчқор боқишга қизиқадиган чорвадор акаларимиз учун фойдали тавсия
Қишлоқ хўжалигига қизиқсангиз албатта😊 АГРО ОЛАМ'га обуна бўлиб бизни кузатишда давом этинг‼️
Обуна бўлинг👉 @agroolamuz 😊 😎
Қишлоқ хўжалигига қизиқсангиз албатта
Обуна бўлинг
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
👍29
This media is not supported in your browser
VIEW IN TELEGRAM
Жониворни қаранг товланишини!
300 000$ лик зотдор от экан.
От ишқивозларини ”войдод” дегиздирворадиган ҳилидан экан👏😍
Қишлоқ хўжалигига қизиқсангиз албатта😊 АГРО ОЛАМ'га обуна бўлиб бизни кузатишда давом этинг‼️
Обуна бўлинг👉 @agroolamuz 😊 😎
300 000$ лик зотдор от экан.
От ишқивозларини ”войдод” дегиздирворадиган ҳилидан экан👏😍
Қишлоқ хўжалигига қизиқсангиз албатта
Обуна бўлинг
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
👍16
Media is too big
VIEW IN TELEGRAM
ТОННА 🍅 ПОМИДОРИДАН ТОННА ДАРОМАД
©BAXTIYOR AGRO UZ
Қишлоқ хўжалигига қизиқсангиз албатта😊 АГРО ОЛАМ'га обуна бўлиб бизни кузатишда давом этинг‼️
Обуна бўлинг👉 @agroolamuz 😊 😎
©BAXTIYOR AGRO UZ
https://youtu.be/LnQ4hDd-onY?si=Ho2b06TOjRUkM7lc
Қишлоқ хўжалигига қизиқсангиз албатта
Обуна бўлинг
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
👍5
This media is not supported in your browser
VIEW IN TELEGRAM
Соғишга қўймай тепадиган сигирларни соғиш бўйича акамиздан лайфхакни бири
Қишлоқ хўжалигига қизиқсангиз албатта😊 АГРО ОЛАМ'га обуна бўлиб бизни кузатишда давом этинг‼️
Обуна бўлинг👉 @agroolamuz 😊 😎
Қишлоқ хўжалигига қизиқсангиз албатта
Обуна бўлинг
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
👍27
“Ташқи босим орқали фермерларни ердан маҳрум қилишга уриниш қонунчиликка мутлақо зид” – Қишлоқ хўжалиги вазирлиги
Қишлоқ хўжалиги вазирлиги Ургут тумани ҳокимининг қишлоқ ва сув хўжалиги масалалри бўйича ўринбосари Зуҳриддин Амоновнинг фермерларга қарата айтган “экишни хоҳламаганлар ери хитойликларга берилади” мазмунидаги огоҳлантирувига муносабат билдирди. Унда амалдорнинг гап сўзлари вазирлик сиёсати ва принсипларига тўғри келмаслигини маълум қилинган.
“Биринчидан, “Фермер хўжалиги тўғрисида”ги қонуннинг 3-моддасига мувофиқ, фермер хўжалиги — бу ижара асосида ер участкаларидан фойдаланиб, қишлоқ хўжалиги маҳсулотлари етиштирувчи ва қонун билан тақиқланмаган бошқа фаолият турлари билан шуғулланувчи тадбиркорлик субекти ҳисобланади. Шунингдек, мазкур қонуннинг 22-моддасида фермер хўжаликлари фаолиятига давлат органлари, бошқа ташкилотлар ёки уларнинг мансабдор шахслари томонидан аралашиш тақиқлангани қатъий белгилаб қўйилган...
👉 https://kun.uz/kr/39249482
Қишлоқ хўжалигига қизиқсангиз албатта😊 АГРО ОЛАМ'га обуна бўлиб бизни кузатишда давом этинг‼️
Обуна бўлинг👉 @agroolamuz 😊 😎
Қишлоқ хўжалиги вазирлиги Ургут тумани ҳокимининг қишлоқ ва сув хўжалиги масалалри бўйича ўринбосари Зуҳриддин Амоновнинг фермерларга қарата айтган “экишни хоҳламаганлар ери хитойликларга берилади” мазмунидаги огоҳлантирувига муносабат билдирди. Унда амалдорнинг гап сўзлари вазирлик сиёсати ва принсипларига тўғри келмаслигини маълум қилинган.
“Биринчидан, “Фермер хўжалиги тўғрисида”ги қонуннинг 3-моддасига мувофиқ, фермер хўжалиги — бу ижара асосида ер участкаларидан фойдаланиб, қишлоқ хўжалиги маҳсулотлари етиштирувчи ва қонун билан тақиқланмаган бошқа фаолият турлари билан шуғулланувчи тадбиркорлик субекти ҳисобланади. Шунингдек, мазкур қонуннинг 22-моддасида фермер хўжаликлари фаолиятига давлат органлари, бошқа ташкилотлар ёки уларнинг мансабдор шахслари томонидан аралашиш тақиқлангани қатъий белгилаб қўйилган...
👉 https://kun.uz/kr/39249482
Қишлоқ хўжалигига қизиқсангиз албатта
Обуна бўлинг
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
👍7