Элчихона кўмагида Фарғона вилояти ҳокими ўринбосари Н.Мамажонов ва “Польша-Осиё” Савдо палатаси президенти, собиқ Бош вазир ўринбосари, иқтисодиёт вазири Я.Пехочинский ўртасида видеомулоқот ўтказилди.
2024 йил 26-30 август кунлари Фарғона вилоятига Я.Пехочинский бошчилигида бизнес-миссияни ташкил этиш масаласи муҳокама қилинди.
2024 йил 26-30 август кунлари Фарғона вилоятига Я.Пехочинский бошчилигида бизнес-миссияни ташкил этиш масаласи муҳокама қилинди.
Forwarded from O'zbekiston 24 ǀ Rasmiy kanal
This media is not supported in your browser
VIEW IN TELEGRAM
Elchixona ko‘magida Farg'ona viloyatiga tashrif buyurgan “Polsha-Osiyo“ Savdo palatasi prezidenti Y.Pexochinski boshchiligidagi biznes-missiyaning viloyat hokimi Xayrulla Bozarov bilan uchrashuvi o’tkazildi.
Ta’lim, transport-logistika, bandlik, sanoat va qishloq xo‘jaligi yo‘nalishlarida hamkorlik holati va istiqbollari muhokama qilindi.
Ta’lim, transport-logistika, bandlik, sanoat va qishloq xo‘jaligi yo‘nalishlarida hamkorlik holati va istiqbollari muhokama qilindi.
Forwarded from O'zbekiston 24 ǀ Rasmiy kanal
Media is too big
VIEW IN TELEGRAM
O‘zbekiston tashabbuslari Markaziy Osiyoda mintaqaviy xavfsizlikni ta’minlashga xizmat qiladi
Markaziy Osiyo o‘zining boy tabiiy resurslari, strategik joylashuvi, iqtisodiy, transport va logistika imkoniyatlari bilan doimo jahon va mintaqaviy davlatlarning diqqat markazida bo‘lib kelgan.
Mustaqillikka erishgach, chegara, suv resurslari va boshqa masalalarda oʻzaro daʼvolar tufayli qoʻshni davlatlar bir-biri bilan juda qiyin va keskin munosabatlarni saqlab qolishga harakat qildilar. Ba'zan gap yo'llarni to'sib qo'yish, chegaradagi to'qnashuvlar va chegaralarni minalash bilan bog'liq bo'lib, bu xorijlik ekspertlarga Markaziy Osiyodagi vaziyatni "bolkanlashtirish" yoki "afg'onlashtirish" ehtimoli haqida dahshatli bashorat qilish uchun asos bo'ldi.
Mintaqaning zamonaviy tarixida sifat jihatidan yangi davr 2016-yilda Shavkat Mirziyoyevning O‘zbekistonda hokimiyat tepasiga kelishi bilan boshlandi.
O‘zbekiston Prezidentining tashqi siyosat masalalari bo‘yicha maxsus vakili Abdulaziz Komilov ta’kidlaganidek, Shavkat Mirziyoyev «yangi yaxlit tashqi siyosat doktrinasini shakllantirdi... Bosh maqsad “qoʻshnilar bilan nol muammoga” erishish edi. Mintaqaviy siyosatning kontseptual asosini boshqa davlatlar xavfsizligi hisobiga o'z xavfsizligini mustahkamlashga yo'l qo'ymaslik, ochiqlik, pragmatizm va konstruktivizm, teng huquqlilik, o'zaro hurmat va manfaatlarni hisobga olishga asoslangan faol muloqot tamoyillari tashkil etdi».
Shu nuqtai nazardan, Sh.Mirziyoyevning saylanganidan so‘ng ilk xorijiy tashriflarini qo‘shni davlatlarga qilgani chuqur ramziy ma’noga ega bo’ldi - 2017-yil 6-martda Turkmanistonga, 2017-yil 23-martda Qozog‘istonga, 2017 yil 5-sentabrda Qirg'izistonga va 2018 yil 9 martda Tojikistonga.
Qo‘shnilar bilan o‘zaro kelishuvga erishilib, tezda chegaralardagi nazorat-o‘tkazish punktlari ishi tiklandi, Tojikiston bilan viza rejimi bekor qilindi, avvallari uzilib qolgan temir yo‘l, havo va quruqlikdagi transport aloqalari qayta yo‘lga qo‘yildi.
Markaziy Osiyo o‘zining boy tabiiy resurslari, strategik joylashuvi, iqtisodiy, transport va logistika imkoniyatlari bilan doimo jahon va mintaqaviy davlatlarning diqqat markazida bo‘lib kelgan.
Mustaqillikka erishgach, chegara, suv resurslari va boshqa masalalarda oʻzaro daʼvolar tufayli qoʻshni davlatlar bir-biri bilan juda qiyin va keskin munosabatlarni saqlab qolishga harakat qildilar. Ba'zan gap yo'llarni to'sib qo'yish, chegaradagi to'qnashuvlar va chegaralarni minalash bilan bog'liq bo'lib, bu xorijlik ekspertlarga Markaziy Osiyodagi vaziyatni "bolkanlashtirish" yoki "afg'onlashtirish" ehtimoli haqida dahshatli bashorat qilish uchun asos bo'ldi.
Mintaqaning zamonaviy tarixida sifat jihatidan yangi davr 2016-yilda Shavkat Mirziyoyevning O‘zbekistonda hokimiyat tepasiga kelishi bilan boshlandi.
O‘zbekiston Prezidentining tashqi siyosat masalalari bo‘yicha maxsus vakili Abdulaziz Komilov ta’kidlaganidek, Shavkat Mirziyoyev «yangi yaxlit tashqi siyosat doktrinasini shakllantirdi... Bosh maqsad “qoʻshnilar bilan nol muammoga” erishish edi. Mintaqaviy siyosatning kontseptual asosini boshqa davlatlar xavfsizligi hisobiga o'z xavfsizligini mustahkamlashga yo'l qo'ymaslik, ochiqlik, pragmatizm va konstruktivizm, teng huquqlilik, o'zaro hurmat va manfaatlarni hisobga olishga asoslangan faol muloqot tamoyillari tashkil etdi».
Shu nuqtai nazardan, Sh.Mirziyoyevning saylanganidan so‘ng ilk xorijiy tashriflarini qo‘shni davlatlarga qilgani chuqur ramziy ma’noga ega bo’ldi - 2017-yil 6-martda Turkmanistonga, 2017-yil 23-martda Qozog‘istonga, 2017 yil 5-sentabrda Qirg'izistonga va 2018 yil 9 martda Tojikistonga.
Qo‘shnilar bilan o‘zaro kelishuvga erishilib, tezda chegaralardagi nazorat-o‘tkazish punktlari ishi tiklandi, Tojikiston bilan viza rejimi bekor qilindi, avvallari uzilib qolgan temir yo‘l, havo va quruqlikdagi transport aloqalari qayta yo‘lga qo‘yildi.
Ўзбекистоннинг янги экспорт стратегиялари
Бугун дунё ҳамжамиятида савдо чекловлари сақланиб қолаётган шароитда янги бозорлар топиш энг долзарб вазифа бўлиб турибди. Чунки бу аҳоли даромадларини ошириш, қўшимча иш ўринлари яратиш, ишлаб чиқаришни кўпайтиришда муҳим. Бундан ташқари, очиқ бозор маҳсулот сифатини оширишга, таннархини пасайтиришга, янги технологияларни жорий этишга, бозор ислоҳотларини илгари суришга мажбур қилади ва жаҳон ишлаб чиқариш тизимига ва иқтисодий интеграция жараёнларига қўшилишини тезлаштиради.
Жорий ярим йиллик якунларига кўра Ўзбекистон 186 та давлат билан савдо алоқаларини амалга оширган бўлиб, ташқи савдо айланмаси ҳажми 31,8 млрд АҚШ долларига етган. Бунда экспорт ҳажми 13 млрд долларга тенг бўлиб, ўтган йилнинг мос даврига нисбатан 5,5 фоиз ўсиш кузатилди.
Мамлакатимиз экспорти йўналишида Хитой 18,5 фоизлик улуш билан етакчилик қилмоқда. Бу борада Россия, Қозоғистон, Туркия ва Корея каби давлатлар бошқаларга нисбатан салмоқли улушга эга.
Статистика агентлиги маълумотига кўра, бугунги кунда Ўзбекистон экспортёрлари сони 5 682 тага етган. Улар томонидан ўтган ярим йилда қарийб 8,7 миллиард долларлик (номонетар олтиндан ташқари) товар ва хизматлар экспорт қилинган. Мазкур қиймат 2023 йилнинг мос даврига нисбатан 10,9 фоизга кўп.
2024 йилнинг биринчи яримидаги Ўзбекистоннинг ташқи савдосида энг катта улуш МДҲ мамлакатларига тўғри келди – 11,0 млрд доллар, ЕОИИ мамлакатларига – 8,4 млрд доллар, бошқа давлатлар билан товар айирбошлаш – 20,9 млрд доллар ва Европа Иттифоқи мамлакатлари билан – 3,1 млрд долларни ташкил этди.
Бугун дунё ҳамжамиятида савдо чекловлари сақланиб қолаётган шароитда янги бозорлар топиш энг долзарб вазифа бўлиб турибди. Чунки бу аҳоли даромадларини ошириш, қўшимча иш ўринлари яратиш, ишлаб чиқаришни кўпайтиришда муҳим. Бундан ташқари, очиқ бозор маҳсулот сифатини оширишга, таннархини пасайтиришга, янги технологияларни жорий этишга, бозор ислоҳотларини илгари суришга мажбур қилади ва жаҳон ишлаб чиқариш тизимига ва иқтисодий интеграция жараёнларига қўшилишини тезлаштиради.
Жорий ярим йиллик якунларига кўра Ўзбекистон 186 та давлат билан савдо алоқаларини амалга оширган бўлиб, ташқи савдо айланмаси ҳажми 31,8 млрд АҚШ долларига етган. Бунда экспорт ҳажми 13 млрд долларга тенг бўлиб, ўтган йилнинг мос даврига нисбатан 5,5 фоиз ўсиш кузатилди.
Мамлакатимиз экспорти йўналишида Хитой 18,5 фоизлик улуш билан етакчилик қилмоқда. Бу борада Россия, Қозоғистон, Туркия ва Корея каби давлатлар бошқаларга нисбатан салмоқли улушга эга.
Статистика агентлиги маълумотига кўра, бугунги кунда Ўзбекистон экспортёрлари сони 5 682 тага етган. Улар томонидан ўтган ярим йилда қарийб 8,7 миллиард долларлик (номонетар олтиндан ташқари) товар ва хизматлар экспорт қилинган. Мазкур қиймат 2023 йилнинг мос даврига нисбатан 10,9 фоизга кўп.
2024 йилнинг биринчи яримидаги Ўзбекистоннинг ташқи савдосида энг катта улуш МДҲ мамлакатларига тўғри келди – 11,0 млрд доллар, ЕОИИ мамлакатларига – 8,4 млрд доллар, бошқа давлатлар билан товар айирбошлаш – 20,9 млрд доллар ва Европа Иттифоқи мамлакатлари билан – 3,1 млрд долларни ташкил этди.
Forwarded from MA-News
Шу кунларда Фарғона вилоятида бўлиб турган Польша давлатининг Варшава шаҳридан келган “Польша-Осиё” Савдо палатаси президенти Януш Пехочински бошчилигидаги делегация хамкорлик қилиш мақсадида Риштон туманига ташриф буюрди.
Вилоят ҳокимининг тегишли ўринбосарлари ва туман ҳокими хамроҳлигида меҳмонлар дастлаб "Kosto Line Holding" хорижий корхонасида бўлиб жараёнлар билан танишдилар.
Меҳмонлар тўқимачилик фабрикасида Риштонда етиштирилган пахта хом-ашёсини қайта ишлаб, ундан тола, калава, мато ва тайёр маҳсулотлар ишлаб чиқариш жараёни билан танишдилар.
Каналга уланиш👇👇👇
Telegram | Instagram | YouTube
Вилоят ҳокимининг тегишли ўринбосарлари ва туман ҳокими хамроҳлигида меҳмонлар дастлаб "Kosto Line Holding" хорижий корхонасида бўлиб жараёнлар билан танишдилар.
Меҳмонлар тўқимачилик фабрикасида Риштонда етиштирилган пахта хом-ашёсини қайта ишлаб, ундан тола, калава, мато ва тайёр маҳсулотлар ишлаб чиқариш жараёни билан танишдилар.
Каналга уланиш👇👇👇
Telegram | Instagram | YouTube
Forwarded from MA-News
Шундан сўнг, "Мингбоши керамик" кулолчилик музейида бўлган польшаликлар, кулолчилик маҳсулотлари билан танишишдан ташқари, тайёрлаш жараёнларини ҳам мароқ билан томоша қилишди.
Музейда мураккаб ҳамда нафис нақшлар, ўзига хос услубда яратилган, табиат манзаралари туширилган турли кўринишдаги сержило идишлар ва кулолчилик буюмлари жойлашган.
Ушбу ташриф хорижлик меҳмонларда катта таассурот қолдирди. Улар риштонлик уста кулоллар томонидан яратилган бир-биридан гўзал санъат асарларини катта қизиқиш билан томоша қилар экан ўзларининг ҳайратларни яшира олишмади.
Каналга уланиш👇👇👇
Telegram | Instagram | YouTube
Музейда мураккаб ҳамда нафис нақшлар, ўзига хос услубда яратилган, табиат манзаралари туширилган турли кўринишдаги сержило идишлар ва кулолчилик буюмлари жойлашган.
Ушбу ташриф хорижлик меҳмонларда катта таассурот қолдирди. Улар риштонлик уста кулоллар томонидан яратилган бир-биридан гўзал санъат асарларини катта қизиқиш билан томоша қилар экан ўзларининг ҳайратларни яшира олишмади.
Каналга уланиш👇👇👇
Telegram | Instagram | YouTube
Forwarded from MA-News